четвртак, 06. октобар 2016.

Intervju sa Tatjanom Vojtehovski: - Suština je samo da u životu ispunjavate svoja, a ne tuđa očekivanja



Dugo sam željela uraditi intervju sa nekim iz svijeta novinarstva, ipak je to nešto za šta se školujem. Znala sam i koga želim kao sagovornika, čak sam tokom jednog projekta na fakultetu i predlagala to. Međutim koncepcija projekta je promijenjena i nije bilo vrijeme, ali ja sam znala da će ona biti jednog dana  sagovornik na mom blogu. Volim ljude koji imaju dušu, koji ne kriju emocije, koji se bore iako su i nju kao i mene učili da je to zabranjeno u ovom poslu. Tatjana Vojtehovski je pravi primjer za to i počastovana sam tim što je bila spremna u kratkom roku da mi odgovori na nekoliko pitanja.


1.       U poslednje vrijeme ste u žiži javnosti zbog emisije „Život priča“. To su teške, životne priče kako se nosite sa tim dok ih slušate i samu emisiju pripremate?
Godinama su nas učili , potpuno pogrešno, da kad krenemo na posao da ostavimo emocije kod kuće, da ne pokazujemo emocije na poslu. Tim besmislenim učenjem su od nas tražili nemoguće, pokušavajući da nam nametnu da nije ok da emocije pokažemo. Zbog toga se ja ne stidim svojih emocija koje pokažem i u javnosti , u sklopu mog televizijskog identiteta. Teško mi bude, ne mogu da zaboravim priče čim kročim van redakcije, motaju mi se po glavi i kod kuće. Preživljavam sve to, kao i cela ekipa i dok pripremamo snimanje i na samom snimanju, pa zatim u montaži, u emitovanju a i posle toga. Svi sagovornici u Život priča nam daju svoje  srce na dlanu, i ja na to nikako ne mogu da ostanem imuna i da ih posmatram isključivo kao jednu od tema.
2.       Neki su Vam čak i prijetili, da li ste potražili zaštitu? Plašite li se?
Pretnje koje sam dobila u ovom serijalu, Život priča, nisu prve pretnje koje sam imala u karijeri. Nisu to baš najudobnije situacije u životu i žalosno je to što mi to prihvatamo kao deo posla. To ne treba da bude deo posla, jel nije ni normalno a ni zakonito da vam neko preti. Do sada sam dva puta prijavljivala policiji ovakve stvari. Krajem 90tih sam imala problem ovih razmera koji je trajao punih 8. meseci u kontinuitetu i imala sam odličnu saradnju sa policijom. Drugom prilikom sam u policiju odnela pretnju koju sam dobila u pisanoj formi, tekst je bio jeziv. I koliko sutra sam osvanula na naslovnoj stranici tabloida na kojoj se nalazilo i skenirano pismo koje sam predala policiji. Moja porodica je tako preko tih novina saznala za to što se dešava, jer nisam želela da ih time opterećujem.  Naravno da je pismo u novine „sletelo“ direktno iz policije i to je ono što je apsolutno nedopustivo.
3.   Koliko je teško danas ostati psihički stabilan? Kako uspijevate?
Ništa nije teško ako odlučite da nešto uradite. Kad bi bar pola energije koliko ljudi ulažu u to da objasne da je nešto nemoguće uložili u pokušaj da nešto ostvare, dobili bi zapanjujuće rezultate. Mnogo sam radila i još uvek radim na sebi. Završila sam institut za Neurolingvističko programiranje i završila sam u Americi sve tehnike koje se tiču emocionalnog oslobadjanja ( emotional freedom technique). Danas sam Master NLP i završavam i Master EFT, po američkoj licenci koju sam dobila već sa prvom diplomom. To je zbirka alata i tehnika koje ja u sinergiji koristim na sebi, ali i na drugim ljudima sa kojima radim. Takođe se bavim i transcendentalnom meditacijom.  Sve ove tehnike koje sam naučila su mi u bukvalnom smislu reči promenile život na bolje. Ako vam kažem da je moguće da budete u miru sa sobom, ma šta se oko vas dešavalo da li ćete mi verovati? Ok. Ni ja nisam verovala u početku, ali sada živim taj život.
4. Na jednom predavanju ste izjavili da ste u jednom periodu  radili dva posla i opet niste imali dovoljno novca. Isplati li se na Balkanu biti novinar?
Na Balkanu ili Aziji ili Americi ili gdegod, „se isplati“ jedino da ste zadovoljni svojim životom i da nađete svoju svrhu. Bez toga se ništa „ne isplati“. Nema tog novca koji može da zapuši neke virtualne rupe koje osećate negde u grudnom košu. Suština je samo da u životu ispunjavate svoja, a ne tuđa očekivanja. Posle 26 godina bavljenja novinarskim poslom, ja imam isti žar koji osećam kada se neka priča stvara, kada tragam, kada se otvaraju izvori informacija, kada sklapam, ukrštam informacije i oblikujem sve to ka nekom finalnom televizijskom proizvodu. Kada ne budem osećala taj i takav žar, onda se ni to više „ ne isplati“.
5. Koji savjet bi dali budućim novinarima?
Da ne brkaju informaciju i sopstvenu ili uredničku interpretaciju. Interpretacija nije informacija i ne sme kao takva da se plasira. Sada je novinarstvo upravo u tim koordinatama, većinsko novinarstvo je zarobljeno u sopstvenim interpretacijama koje se nameću kao informacije i aksiomi. A to onda i nije novinarstvo, već propaganda.
6. Počeli ste se baviti i zdravijim načinom života te odlučili vježbati. Šta vas je motiviralo?
Imala sam trogodišnju pauzu u vežbanju, zbog skijaške povrede koja me asocira na Jahorinu. Zbog tog kolena koje je u lošem stanju sam prestala da treniram jedno vreme. Moji prijatelji su me inače zvali - čudovište iz Fit Nesa, zbog 5. treninga nedeljno u trajanju od 90 min. Sada se vraćam na stare staze. Kad sam prestala da vežbam , nekako sam se loše osećala zbog toga. I onda je samo dovoljno da donesete odluku. I to je to.
7. Šta je za Vas savršen dan?
Svaki. Jer svaki dan imam gde da legnem i čime da se pokrijem. I imam nešto hrane u frižideru i nije mi hladno u stanu. Ni krov ne prokišnjava. I dan mi ne počinje šakom lekova. I mogu da ustanem iz kreveta bez tuđe pomoći. I mogu i da vidim i da čujem . I kad udahnem , kiseonik dođe gde treba. Zato je svaki dan savršen. Jer sve to što sam nabrojala mnogi ljudi ne mogu, ili nemaju. A oni koji dozvole sebi da kažu da im je saobraćajna gužva upropastila dan ili to što nisu mogli sat vremna da nađu parking, sve ovo što sam nabrojala podrazumevaju da im pripada. E pa - ne podrazumeva se. Jer neko to nema. Ja eto imam, i na tome sam zahvalna. Zato je svaki dan savršen.
8.  Neko ste ko nema problem da ukoliko, veza ili brak ne funkcionišu to i završi. Koliko je bolno se suočiti s tim?
Bolno bi bilo živeti u formi bez suštine. To bi za mene bilo bolno.
9.  Djeluje da imate sa kćerkom drugarski odnos, kako to postižete?
Poverenje. Ništa drugo. Samo poverenje. To se gradi i neguje kao biljka. I to ne smete da zapustite. Osnovni problem u komunikaciji je kad komunikacije nema. Kada je uopšte nema ili kada je svako od nas u svom unutrašnjem monologu u odnosu na druge ljude. Od malena sam je učila - samo kaži. Ma šta da je u životu - kaži. Ma kako da izgleda nerešivo - kaži. I rešićemo, nekako. Možda ne znam tada tačno kako , ali znam da ćemo rešiti.
10.  Poruka za kraj čitaocima?
Napravite spisak svega što imate u životu i zahvalni ste na tome. Svega. I oči, i noge, i zagljaj i voda i vazduh i muzika….svega, svega. I krenite svaki dan od tog spiska. A ne od onog što nemate. Već od onog što imate.

Hvala Vam na izdvojenom vremenu :)

4 коментара:

Архива чланака